Туркменски неуспјех успјешног Ердогана

14. децембра завршен је трилатерални самит шефова држава Туркменистана, Азербејџана и Турске.

У Авази су се састали предсједници, шефови министарстава спољних послова, ресора енергетике и саобраћаја ових земаља.

Како су медији писали, „Ердоган је Путину припремио замку“, а турски лукави лидер је прецизирао сврху путовања у Туркменистан и састанка „тројке“: „обавјештавање својих партнера о идеји стварања гасног чворишта у Турској и њихово повезивање са њеном инфраструктуром“.

Очигледно је да је одбијање Ашхабада да се придружи Организацији турских држава као пуноправни члан, као што је обећао прије самита ове организације у Самарканду, турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу, постао је болана тачка за Истанбул. Гурбангули Бердимухамедов је одлучио да ће Туркменистан наставити да се придржава неутралног статуса и инсистирао је на вишевекторској политици, која је чак укључена и у Устав Туркменистана. Покушај да се Ашхабад натјера да активније учествује у животу „турске породице“ и спекулације на ову тему су пропале, после чега је Ердоган покушао да све провуче кроз тзв. гасно питање.

Заобилажење Руске Федерације транзитом туркменског гаса преко Турске у Европу,  добро је позната тема. Што се тиче Илхама Алијева, који је за себе изабрао мисију султановог пажа, он је био забринут не само због гаса и транскаспијског гасовода, већ и због досљедне неутралне позиције Ашхабата у јерменско-азербејџанском сукобу. Опет, у цјелини, туркменско-ирански односи се разликују од „повлачења“ Бакуа ка Техерану.

Поједностављено речено, Ердоган и Алијев су отишли ​​да изврше притисак на породицу Бердимухамедов, иако нису заборавили на бонусе као што је контроверзно нафтно поље Достлук, пребачено у Туркменистан.

Бердимухамедов се показао као прави источњачки политичар. Схвативши да ће бити потиснут на страну, пристао је да се Самит одржи буквално сљедећег дана, након свечаних догађаја посвећених сљедећој годишњици Дана неутралности Туркменистана. Наравно, гасовод до турског чворишта је привлачна ствар, али Ашхабат није ништа мање заинтересован за транскаспијску руту сјевер-југ, посебно имајући у виду  колико је Иран активно преузео логистику на својој каспијској обали. Путинов гасни пројекат, као опција за реанимацију ТАПИ, веома је интересантан и за Туркменистан.

Као резултат тога, према ријечима турског министра спољних послова Мевлута Чавушоглуа, током разговора у Авази потписано је само неколико меморандума у ​​областима трговине, науке, образовања, културе, царине, енергетике и транспорта.

Ердоган очигледно није донео задовољавајуће одлуке о транспорту гаса у Европу преко турског чворишта. До сада смо, према ријечима турског министра спољних послова, „одлучили да направимо радну групу по овом питању “ . Како кажу у таквим случајевима, стране су се договориле да даље преговарају, а истовремено се Ашхабад прогласио неутралним играчем.

Агенција Анадолу, Твитер