Свјетско тржиште руда и обојених метала
На сонову података које пружа статистика United Nations Conference of Trade and Developmenт (UNCTADSTAT) и Trade Map. Trade statistics for international business development увиђа се брзи економски раст азијских земаља који је довео до значајне промjене односа снага на свjетском тржишту црних и обојених метала.
Потражња за разним металуршким ресурсима изузетно разнолика и условљена је развојем научног и техничког напретка који намеће потребу за новим материјалима и металним конструкцијама. Често извоз једне земље покрива више од 50% потражње на свjетском тржишту за овим производом. Тако, Аустралија извози 51% руде гвожђа на светско тржиште руда гвожђа, Јужна Африка – 49% руда мангана и 79% руда хрома. На тржишту руда обојених метала, Гвинеја чини 44% обима свjетског извоза руда алуминијума, Чиле – 36% руда бакра, Индонезија и Филипини – 65% руда никла, Конго Д. Р. 95% сировина материјала за производњу кобалта. Стога је очување глобалних ланаца снадбјевања у глобалном рударском комплексу од фундаменталног значаја. Прекид у ланцима снадбјевања могао би да изазове колапс у глобалној производњи челика.
Обим свјетског увоза руде гвожђа у 2021. години процјењен је на 257 милијарди долара. У односу на 2020. повећање је износило 56 %, што је посљедица експанзије тражње за рудом гвожђа, као и раста цијена. Кина, као лидер у набавци металуршких сировина, увезла је 1.124 милиона тона руде гвожђа (у вредности од 182,6 милијарди долара). Сљеде Јапан, који је увезао 113 милиона тона руде гвожђа (у вредности од 18 милијарди долара), и Република Кореја (74 милиона тона, у вредности од 12 милијарди долара). Међу водећим земљама увозницама руде гвожђа биле су Малезија (22,3 милиона тона), Вијетнам (15,4 милиона тона), Турска (11,3 милиона тона), Индонезија (10 милиона тона).
Кина је увезла из Украјине 1,7% обима увезене руде гвожђа, Турска – 8,8%, Вијетнам – 3,4%. Укупан увоз на свјетско тржиште руда мангана у 2021. години износио је 7,9 милијарди долара, од чега је Кина увезла руде у вредности од 4,9 милијарди долара, Индија 1,1 милијарду долара, а Република Кореја 289 милиона долара, Малезија 196 милиона долара, Јапан 188 милиона долара, тако да су Азијске земље су чиниле 85% светског увоза руде мангана.
Глобално увозно тржиште руда хрома у 2021.године процјењено је на 3,1 милијарду долара. Кина је купила 84% руда хрома на свјетском тржишту (за 2,6 милијарди долара). Индонезија (93,4 милиона долара), Индија (55,5 милиона долара) и Турска (32,3 милиона долара) су активно куповале са овог тржишта, од чега је Кина увезла руде у вредности од 4,9 милијарди долара, Индија – 1,1 милијарду долара, Република Кореја – 289 милиона долара, Малезија – 196 милиона долара, Јапан – 188 милиона долара.
Потражња на глобалном тржишту руде бакра у 2021. износила је 94,7 милијарди долара. Кинеске куповине чиниле су 60% светског увоза (56,8 милијарди долара). Сљеде Јапан (увоз од 13 милијарди долара), Република Кореја (6,0 милијарди долара) и Индија (2,5 милијарди долара). То јест, 83% укупног обима хромних руда представљених на свјетском тржишту, увезено је у азијске земље.
Тржиштем руда алуминијума у потпуности је доминирала Кина, њен увоз је 2021. године чинио 73% укупне понуде. Потражња на тржишту руде цинка била је разноврснија, али заједно Кина, Република Кореја и Јапан чине око 50% свјетског тржишта. Овај тренд се примећује у скоро свим сировинама за металуршку индустрију. Ланци снадбјевања су можда флуктуирали последњих година, али су остали практично непромјењени, будући да су за производне погоне у металуршкој индустрији потребне сировине, прво, одређеног квалитета, а друго, фиксне цијеновне категорије.
Рударска и металуршка индустрија, са 12% БДП-а, била је једна од основних индустрија у економији Украјине. У 2021. години та индустрија је чинила 28% свих прихода од извезених производа Украјине, укључујући 11% од извоза гвоздене руде и 17% од извоза гвожђа и челика. Украјина је заузела 5. место у свијету по извозу руде гвожђа – 2021.године чинила је 3% вредности свјетског извоза (6,9 милијарди долара од 257 милијарди долара), а 15.место по извозу гвожђа и челика (13,2 милијарде долара од 557,5 милијарди долара, или 2,4 %). Од 2018. до 2021.године, извоз сировина из руде гвожђа из Украјине порастао је са 36,9 на 45,1 милион тона. Више од 40% њих отишло је у Кину (19,3 милиона тона). На другом мјесту по продаји била је Чешка (5,1 милион тона), затим Пољска (4,3 милиона тона), Аустрија (3,1 милион тона), Њемачка (2,7 милиона тона).
У 2021. години из Украјине је извезено 19,5 милиона тона црних метала (гвожђе и челик) у вриједности од 13,2 милијарде долара. Главни купци су били Италија и Турска (по 1,9 милијарди долара), Пољска (1,2 милијарде долара), САД (0,9 милијарди долара). ), Кина (0,3 милијарде долара). Црни метали су извезени и у Краљевину Саудијску Арабију и Египат у износу од 0,1–0,2 милијарде долара.
У 2021. години, у спољнотрговинским испорукама Кини, 35,3% су биле руде гвожђа, а 8,6% су били црни метали; Јапану: 27,7% – руда гвожђа и 1,6% – црни метали; Турској: 4,7% – руда гвожђа и 38,6% – црни метали; Саудијској Арабији: 0,3% – руда гвожђа и 37% – црни метали; Египту, респективно, 0,8% и 13%..
У погледу ископавања руде титанијума, Украјина је међу десет највећих произвођача. Ова земља је производила 9% светских резерви руде титанијума. На свјетском извозном тржишту титанијумских руда, Украјина је 2021. године заузела 5. место са извезом 549,5 хиљада тона руде титанијума у вриједности од 159 милиона долара, док је обим светског извозног тржишта био 2,3 милијарде долара (6144 хиљаде тона). Главни купци украјинске руде титанијума били су Мексико, који је 2021.године увезао 120 хиљада тона, Кина (114 хиљада тона), Чешка (108 хиљада тона), Русија (53 хиљаде тона) и Турска (51 хиљада тона).
Тренутна ситуација у рударској и металуршкој индустрији Украјине ће утицати на глобалне економске односе уопште. На свјетском тржишту може доћи до несташице руде гвожђа и црних метала који долазе из Украјине и Русије. Нестабилност је скоро утицала на свјетске цијене. Тако су цијене гвожђа порасле за 17% од јануара до марта 2022.године, док су цијене челика порасле за 20% у истом периоду. Цијене металуршког кокса у марту 2022. године у односу на јануар 2022. године порасле су за 50%, а у односу на март 2021. године повећање је било 3 пута. Ситуација у украјинској рударској и металуршкој индустрији може утицати и на металургију земаља ЕУ, Кине, Турске, Јапана, Египта. Прво, смањена је производња у металуршким предузећима Украјине. Друго, један од најважнијих савремених изазова глобалном рударско-металуршком комплексу су потешкоће са логистичким токовима. Блокиране су луке Азовског и дјелимично Црног мора, а незнатан удио имају жељезничке руте у испорукама из Украјине. Истовремено, руски извоз доживљава потешкоће како у логистици, тако и због чињенице да је под санкцијама.
Упркос чињеници да је Кина удвостручила куповину руде из Украјине током протекле године, у њеном укупном увозу руде, украјинске залихе чине само 1,7%, а главне набавке сировина за руду гвожђа су из Аустралије (42,7%). Црне метале (гвожђе и челик) Кина увози из Индонезије (20%), Јапана (13%), Јужне Кореје (10%), Индије (7%), а само 2% укупног увоза метала увози се из Украјине.
Турска ће доживети највећу зависност од снадбјевања из Украјине, 13% увоза руде гвожђа у земљу је стигло из Украјине, Египта (7%), Вијетнама (5%). Са црним металима ситуација може бити још тежа. У целој структури робног увоза Турске, црни метали чине нешто више од 10%, а 2020. године 8% увоза црних метала долази из Украјине, а 19% из Русије. Египат и Саудијска Арабија, иако мање од Турске, такође у великој мјери зависе од токова црних метала из Украјине. На примјер, 7,5% египатског увоза гвожђа и челика и 5% увоза црних метала у КСА у 2020. биле су испоруке из Украјине.
Тако би се Турска, Египат и Вијетнам могли наћи у најрањивијој позицији на свјетском металуршком тржишту. Поставља се питање које ће земље моћи да замјене украјински извоз руде гвожђа и црних метала у светским залихама?
Бразилски произвођачи руде гвожђа још увек не могу да се опораве од посљедица еколошких акцидената 2015. и 2019. године, па се не може рачунати на нагли пораст производње гвоздене руде. Друго, водеће компаније за ископавање угља у Аустралији су известиле да су већ добиле понуде за снадбјевање угљем земаља ЕУ, које су се традиционално ослањале на куповину из Русије, али није било могуће брзо успоставити снабдевање угљем из Аустралије, пошто су могућности извлачења ограничене недостатком радне снаге. Треће, очекивање смањења увоза сировог гвожђа из Русије и Украјине подстакло је америчке металурге да обнове сопствену производњу сировог гвожђа у високим пећима.
Што се тиче снадбјевања титанијумом, прилично тешка ситуација може да се развије у Вијетнаму, који је 2021. године увезао 1,6 хиљада тона из Украјине. Вијетнам је 56% увезених сировина титанијума покрио залихама из Украјине. На другом месту у снабдевању Вијетнама рудом титанијума била је Аустралија, која је обезбједила преосталих 44% увоза.
Тржишта сировина металуршке индустрије стимулисаће азијске земље, различите по развоју. Успостављени ланци снабдевања имају већу стабилност како због асортимана и квалитета робе тако и због распона цијена.
Дакле, прекид у ланцима снадбјевања може довести до кризних појава у глобалном металуршком комплексу. Пад Украјине са листе водећих светских извозника металуршких сировина и метала најболније ће погодити прије свега мање развијене земље Азије.
