Страни инвеститори су економске пијавице, а не доносиоци просперитета!

Према речима Александра Вучића, уколико не потпише  предају Косово и Метохију сепаратистима, према француско-немачком споразуму, између осталог, повући ће се тзв. “страни инвеститори” из Р. Србије и настаће Армагедон, поумираћемо од глади! Врхунац његове демагогије о тзв. “страним инвеститорима” и “просперитету” који доносе, субвенционисани НАШИМ НОВЦЕМ и НАШИМ РЕСУРСИМА, лако је развејати.

Вучићу су, по свему судећи, “страни инвеститори” битнији од Устава Р. Србије?! Да ли он положио заклетву држећи руку на Уставу Р. Србије и Мирослављевом Јеванђељу или је држао руку у џепу тзв. “страних инвеститора”?!

Ствара се утисак да је решење било ког проблема – друштвеног, економског, културног, медицинског, војног, па чак и политичког, могуће једино уз помоћ универзалног “магичног алата” званог „инвестиција“?!

У свакој кампањи западноцентричних политичких организација, било да врше јавна овлашћења или се представљају опозицијом, као императив поставља се прилив тзв. “инвестиција” истичући лидера странке способним да привуче тзв. “стране инвеститор”е и што већим приливом “инвестиција” побољшају економију у држави. То је политичка дијагноза за све политичке актере, како у целом региону на Хелму, тако и у ЕУ и многим другим државама у свету.

“Инвестиција” је постала реч без које, по свему судећи, не може да се живи?! И не само реч инвестиција, него и термини попут “инвестициона активност”,“инвестициона атрактивност”, “инвестициона клима”, “инвестициона очекивања”, “страна капитална инвестиција” и слично.

Прво, реч инвестиција је латинског порекла „investire“ и значи покривач, огртач. Поставља се питање, шта се тачно покрива тим термином у савремености ?! Да се не покрива, можда, пљачка државних ресурса?!

Политичари термин “стране капиталне инвестиције” користе у толикој мери, јер очигледно не знају ни за један други економски програм, да тиме заправо дају доказ да НЕМАЈУ СУВЕРЕН  ЕКОНОМСКИ ПРОГРАМ! Народ, неупућен у суштину економије, термин повезује са изградњом нових предузећа и разних објеката економске и друштвене инфраструктуре (путева, болница, школа, итд.), реконструкцијом, техничком модернизацијом и ремонтом постојећих предузећа и објеката. Политичари убеђују народ да ће “стране капиталне инвестиције” допринети „економском расту“, ​​„новим бољим радним местима“, да доносе „просперитет“. Међутим, значење речи „инвестиција“ није толико сладуњав каквим га политичари представљају.

Концепт „инвестиције“ у условима тзв. либералне  тржишне привреде, је стварање почело да замењује прерасподелом већ створеног.

Прерасподела капитала су улагања у виду куповине већ постојећих економских средстава или чак куповине тзв. финансијских средстава, што може да буде чиста виртуелност. У целом свету, како произилази из процена експерата и извештаја међународних организација, на пример, Конференције Уједињених нација о трговини и развоју, која се бави међународним инвестицијама, „прерасподела” капитала у привреди чини удео у количини 9/10. У овом сценарију, тешко је замислити да се у свету заиста дешава било какав економски развој, а камоли код нас. Према статистици Конференције Уједињених нација о трговини и развоју  1/10 свих трансакција су спајања, а преосталих 9/10 су тзв. аквизиције.

Термин „страна инвестиција“ је заправо еуфемизам за могућност извлачења ренте, експлоатације ресурса државе од стране страних правних лица.

“Страни инвеститори” који облећу над финансијским тржиштем земаља у тзв. развоју, узимају оно што је остало, попут лешинара! Чиста пљачка! Као резултат тога, дешава се извоз свих ресурса који се још могу изнети из земље. Ресурси се не могу вечно експлоатисати, а политичари их, зарад опстанка на власти, разним повластицама поклањају тзв. “страним инвеститорима”, обезвређивањем тржишне цене, поклањањем земљишта, милионским субвенцијама. Колико милијарди евра су до сада тзв. “страни инвеститори” изнели из Р. Србије?! Колико милијарди евра се до сада Р. Србија задужила код ММФ-а да би из те позајмљене новчане масе, коју враћа са каматом, политичари субвенционисали тзв. “упешне стране инвеститоре”? Толико о „привлачењу страних инвестиција“, прецизније речено “привлачењу страних лешинара”!

Те “стране инвестиције” се могу упоредити са паразитом који се хвата за живо тело привреде и исисава све из њега до последње капи. Ниједној власт до сада  није била ни помисао да захтева ограничења и забрану слободног кретања „страних инвестиција“ преко граница или викосопрцентног опорезивања профита који су овде остварили. Страним “пљачкашима” су потребна широм отворена врата да би слободно ушли у нашу земљу, а затим исто тако мирно кроз та врата проносили вреће плена.

Сада, када је глобализација достигла свој врхунац и стрмоглаво креће процес деглобализације, последњи је тренутак да почнемо да  размишљамо о начину спасавања из деглобализацијског урагана да нас не би прогутао, да бисмо се боље носили са његовим падом него успоном.

Држава мора да управља свим својим ресурсима како бисмо обезбедили сигурност функционисања целокупног система и бољег животног стандарда народа. То се може постићи само заустављањем целокупног процеса приватизације и распродаје имовине државе.

Давно је, још у осамнаестом веку, Адам Смит препознао  да КАПИТАЛИЗАМ НИЈЕ САМООДРЖИВИ СИСТЕМ јер постоји природна тенденција ка монополу. Није рекао, „заборавио“ човек да напише, да је монопол државе природан јер чува економски суверенитет државе, а монопол капиталиста над државом, у тежњи за што већим личним профитом, НЕПРИРОДАН!

Народ треба да буде свестан чињенице да самовоља глобалних шпекуланата постаје императив политичарима у држави. Зато, не смемо да дозволимо да страни капитал буде владајућа странка у држави!

Да не бисмо постали РОБОВИ глобалних шпекуланата, да бисмо задржали достојанство и сачували власништво над производним ресурсима – морамо да успоставимо економски систем САМООДРЖАЊА! Други пут немамо!

Озбиљна држава мора да управља и једино она може да експлоатише своје ресурсе, а то значи да Законом мора бити забрањена свака приватизација и експлоатација природних и производних ресурса у држави.

Не требају нама глобални шекуланти увијени у еуфемизам “страних инвеститора”!

Нама треба држава у којој се поштује Устав, држава која има способне људе да успоставе САМООДРЖИВ економски систем, држава у којој ће политичари одговарати НАРОДУ, а не страним берзанским шпекулантима, лихварима и економским пијавицама!

Гордана Валчић

Председник покрета НАША ПРИЧА СРБИЈА