САД повећавају угљоводоничну енергију а другима промовишу „зелену“ технологију?!

До недавно, САД нису имале вишак енергетских ресурса за масовни извоз енергије у Европу. Према америчкој статистици, средином 1980-их, производња гаса у Сједињеним Државама је опадала, деведесетих се стабилизовала на око 520-540 милијарди кубних метара годишње. Од 2006. године долази до повећања производње гаса, која је убрзана у последњих неколико година и то у тренутку када је целокупан Запад својом западноцентричном политиком прогласио тзв. зелену агенду као императив целом свету. Године 1990. производња гаса је износила 526 милијарди кубних метара, 2000. године око 570 милијарди кубних метара, а 2021. године приближила се 1 билион кубних метара.[1]

У протеклих 15 година смањења, па чак и врло мала и краткотрајна, забележена су само два пута – 2016. и 2020. године. Према америчком Министарству енергетике, у децембру 2021.године Сједињене Државе су произвеле 7,7 милиона тона течног природног гаса и по први пут у историји достигле прво место у свету по овом показатељу. Према прогнозама овог ресора, уколико се заврше сви одобрени пројекти, производња ЛНГ-а ће се повећати за 40 одсто до 2026. године. Производња нафте у Сједињеним Државама опада неколико узастопних деценија: дневна производња је пала са 9,6 милиона барела у 1970. на 5,0 милиона барела у 2008.години[2], што је довело до све веће зависности Сједињених Држава од испоруке нафте из иностранства првенствено са Блиског истока.

Почетком 2000-их, председник Џорџ Буш, изражавајући забринутост због овог алармантног тренда, у једном од својих обраћања о стању у Унији, истакао је смањење зависности САД од увоза нафте као национални стратешки циљ. Тек револуцијом у технологијама вађења нафте и гаса из шкриљаца која се догодила за време председника Барака Обаме, САД су успеле да преокрену негативан тренд: 2015.године производња нафте премашила је 9 милиона барела дневно, 2021. – 11,2 милиона.  У 2021.години, САД су испоручиле преко милијарду барела нафте у вредности од 69,3 милијарде долара на инострана тржишта.

Значајно побољшање ситуације са обезбеђивањем сопствених енергетских ресурса повукло је не само економске, већ и озбиљне политичке последице. Како примећује амерички политиколог М. Клер, „вишак производње нафте је постао стратешко богатство – средство за промовисање америчких интереса у светској геополитици”. Идеја да обиље нафте из шкриљаца јача међународну позицију САД доминирала је до самог краја Обамине администрације и наставља да инспирише америчку стратешку мисао до данас. Вашингтон је био посебно активан у коришћењу ове предности у покушају да подстакне Европљане да смање своју зависност од руских угљоводоника.[3]

И републиканци и демократе у Конгресу последњих година једноставно су били опседнути идејом ослобађања европских савезника из руског „енергетског заточеништва“. Такве планове су амерички стратези сковали много пре сукоба у Украјини, а ескалација конфронтације са Русијом само је појачала ту жељу.[4] Сједињене Државе на јачање своје позиције у енергетском сектору гледају као на саставни део своје индустријске стратегије, подстичући економски раст и обезбеђујући националну безбедност. Иако су демократе шампиони убрзаног развоја „зелених” технологија, Бајденова администрација активно ради и на пољу међународне угљоводоничке енергије, где је њен приступ у великој мери одређен мотивима који се везују за експанзију америчког извоза енергије и жељом да стисне Русију на тржиштима роба. Према подацима америчког Министарства трговине, САД су у периоду јануар-септембар 2022. године значајно повећале извоз угљоводоника у односу на исти период претходне године: за ЛНГ – за 28,2%, за нафту – за 43,4%, за мазут – за скоро 50%, угаљ – за више од 40% .[5]

За девет месеци извоз нафте је повећан за 151,6 милиона барела у односу на исти период прошле године. [6]

Према америчком министарству енергетике, прва половина 2022. године се показала као рекордна у погледу извоза нафтних деривата – око 6 милиона барела дневно. Међутим, супротно прогнозама, испорука ових производа у Европу, са изузетком течног пропана, смањена је за 71 хиљаду барела дневно, а Латинској Америци порасла је за више од милион барела. Очекује се да ће ступањем на снагу западних санкција које постављају горњу границу цена на увоз руске нафте (од 5. децембра 2022.) и одређених врста нафтних деривата (од 5. фебруара 2023.), продаја америчких сировина за петрохемијска индустрија у Европи ће се значајно повећати.[7]

У међувремену, Сједињене Државе настављају да купују значајну количину нафте: у периоду јануар-септембар 2022. увоз нафте у физичком обиму је незнатно порастао, али у вредносном смислу прилично импресивно – за скоро 60 милијарди долара, што је повезано са повећањем светских цена. Канада заузима водећу позицију у испоруци нафте на америчко тржиште (120-130 милиона барела месечно), далеко испред Саудијске Арабије која је на другом месту (око 12,1 милиона барела месечно). Ирак, Кувајт, Либија, Еквадор и бројне афричке земље су такође добављачи нафте за Сједињене Државе, али је обим њихове продаје релативно мали.[8]

Од марта 2022, руска нафта је под америчким санкцијама које су блокирале њен проток у САД. 2022. године појачана је активност америчке „нафтне дипломатије“ на Блиском истоку. У јулу је председник Џ. Бајден одржао разговоре у Ријаду, позивајући саудијску страну да повећа испоруке нафте на светском тржишту. Као одговор на позив Вашингтона земљама Блиског истока да повећају извоз енергената како би надокнадиле очекивано смањење испоруке руских сировина, монархије Персијског залива пристале су на веома скромне мере, демонстрирајући неспремност да раскину сарадњу са Русијом и да крше договоре унутар оквир ОПЕК плус. Штавише, у августу је Саудијска Арабија смањила продају нафте у САД за више од 2 милиона барела у односу на јул. Одлуку ОПЕК плус, објављену почетком октобра, да смањи дневну производњу нафте за 2 милиона барела 2023.године Вашингтон је доживео као еклатантан изазов америчким интересима. Рестрикције које је Запад увео руској нафти и гасу постале су један од фактора који изазивају рецесију у САД и Европи. Раст америчког ЛНГ-а у Европи, где се развило атрактивно ценовно окружење, довео је до смањења понуде ове сировине на домаћем тржишту и повећања цена у САД. Прошлог фебруара месеца, група сенатора послала је писмо министру за енергетику Ј. Гранхолму позивајући администрацију да предузме хитне мере „како би ограничила извоз природног гаса из САД и проучила његов утицај на домаће цене електричне енергије, с обзиром на нагли пораст трошкова електричне енергије и грејања за домаћинства широм земље.[9]

У писму се напомиње да око половине америчких домаћинстава за загревање животног простора зависи од гаса, а ова сировина се све више извози, стварајући мањак за домаћу потрошњу. Сенатори су у свом обраћању нагласили да иако се при формирању извозне политике ЛНГ узимају у обзир стање на глобалном и регионалном тржишту, као и геополитички фактори, укључујући обезбеђивање додатног гаса за Европу, све то не елиминише треба узети у обзир утицај раста извоза гаса на повећање америчке потрошње. Они су позвали Министарство енергетике да суспендује издавање дозвола за извоз ЛНГ-а док се не развије план за осигуравање приступачних цена гаса за америчке породице.  Проблем неравнотежа у енергетском билансу остао је актуелан и у јесен 2022. године. Цена гаса у Европи, иако нижа од пролећних врхова, ипак је неколико пута виша него у САД, тако да амерички произвођачи ЛНГ остају снажно мотивисани да продају Европи. Још у јулу су гувернери североисточних држава упозорили Белу кућу на претњу наглог скока цена гаса ове зиме као последица његовог несташице на домаћем тржишту због растућег извоза. Они су упутили писмо Џеј Гранхолму, у коме су, позивајући се на обећање председника Џеј Бајдена да ће помоћи Европи да смањи зависност од руског гаса, позвали администрацију да помогне у снабдевању гасом региона Нове Енглеске. Гувернери Конектиката, Масачусетса, Мејна, Њу Хемпшира, Род Ајленд и Вермонт затражили су од владе да гарантује снабдевање ЛНГ овим државама са терминала који се налазе на обали Мексичког залива. Шеф Министарства енергетике је у одговору обећао да је администрација спремна да употреби сва расположива средства како би брзо реаговала на могуће прекиде у снабдевању гасом и поскупљења. Међутим, пословни кругови блиско повезани са индустријом нафте и гаса су против ограничења извоза угљоводоника.

Америчка привредна комора и Национална асоцијација произвођача лобирају у корист повећања испоруке гаса у иностранству. Амерички институт за нафту и америчке мануфактуре горива и петрохемије, заступајући интересе индустрије нафте и гаса, упутили су заједнички апел Џеј Гранхолму у којем су позвали администрацију да не предузима мере за обуздавање раста извоза енергената. као један од аргумената наводи се потреба да се помогне савезницима у Европи.

 

[1] U.S. Energy Information Administration. U.S. Natural Gas Marketed Production. Available at: https://www.eia.gov/dnav/ng/hist/n9050us2a.htm

[2] U.S. Energy Information Administration. U.S. Field Production of Crude Oil (Thousand Barrels per Day). Available at: https://www.eia.gov/dnav/pet/hist/LeafHandler.ashx?n=pet&s=mcrfpus2&f=a

[3] M. Klare. Washington maître du jeu // Le Monde Diplomatique. Juin 2022. N° 819. P. 13.

[4] U.S. Imports of Crude Oil by Selected Countries and Areas. Available at: https://www.census.gov/foreign-trade/Press-Release/current_press_release/ft900.pdf.

[5] U.S. International Trade in Goods and Services, September 2022. Available at: https://www.bea.gov/news/2022/us-international-trade-goods-and-services-september-2022

[6] United States Crude Oil Exports. Available at: https://tradingeconomics.com/united-states/oil-exports

[7] United States Crude Oil Exports. Available at: https://tradingeconomics.com/united-states/oil-exports

 [8] U.S. Imports of Crude Oil by Selected Countries and Areas. Available at: https://www.census.gov/foreign-trade/Press-Release/current_press_release/ft900.pdf.

[9] Letter to department of energy on lng 2-2-22. Available at: https://www.reed.senate.gov/download/letter-to-department-of-energy-on-lng-2-2-22