Народ има моћ за контролу спољне политике да спаси Косово и Метохију!

19. фебруар 2023.19. фебруар 2023. Гордана БВ

И традиционално и савремено међународно право признаје, ipso jure, право заступања земље у међународним односима и његови акти су посматрани као акти државе. Шефу државе, или органу који представља државу, није потребно посебно овлашћење за преговоре или потпис уговора. Међутим, члан 46. Бечке конвенције о уговорном праву, дозвољава покретање поступка за поништај уговора, уколико се тим уговором крше одредбе унутрашњег права државе.

Институционални механизам је пут којим се једна земља укључује у сложено ткиво међудржавних односа, то је канал кроз који се успостављају односи са другим државама. Унутрашња структура спољнополитичког деловања није ирелевантна ни са становишта међународног права. Она јесте продукт и саставни део унутрашњег правног система, али истовремено постаје и део међународног система.

Воља државе пуноправно је изражена и може да произведе правно дејство само ако потиче од надлежног органа. А за оцену надлежности међународни поредак ослања се на унутрашњи систем, у првом реду на УСТАВ државе.

Бечка конвенција о уговорном праву, коју је усвојила и Република Србија, предвиђа да ће се један уговор, прихваћен од стране органа спољњег заступања земље, противан уставном поретку те земље, моћи побијати само уколико је закључен уз очигледну повреду битног унутрашњег прописа о надлежности (члан 46).

Надлежност председника Републике Србије:
Председник Републике Србије изражава државно јединство Републике Србије и представља Републику Србију у земљи и иностранству.
Прописи који се примењују у вршењу овлашћења председника Републике Србије:

1. Устав Републике Србије
(„Службени гласник РС“, бр. 98/06)

2. Уставни закон за спровођење Устава Републике Србије
(„Службени гласник РС“, бр. 98/06)

3. Закон о председнику Републике
(„Службени гласник РС“, бр. 111/07 и 104/09-др. закон);

4. Закон о избору председника Републике
(„Службени гласник РС“, бр. 111/07);

5. Закон о помиловању
(„Службени гласник РС“, бр. 49/95, 50/95-исшр.);

6. Закон о објављивању закона и других прописа и општих аката и о издавању „Службеног гласника РС“
(„Службени гласник РС“, бр. 45/13);

7. Кривични законик
(„Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05-испр. и 107/05-испр. 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14);

8. Закон о поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука („Службени гласник РС“, бр. 32/91, 67/93 и 101/05);

9. Закон о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција
(„Службени гласник РС“, бр. 43/04);

10. Закон о Влади („Службени гласник РС“, бр. 55/05, 71/05-испр. и 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-одлука УС, 72/12, 7/14-одлука УС и 44/14);

11. Закон о државном печату Републике Србије
(„Службени гласник РС“, бр. 101/07);

12. Закон о печату државних и других органа
(„Службени гласник РС“, бр. 101/07);

13. Закон о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-одлука УС и 40/15-др. закон);

14. Закон о одбрани
(„Службени гласник РС“, бр. 116/07, 88/09, 88/09-др. Закон, 04/09-др. Закон, 10/15);

15. Закон о Војсци Србије
(„Службени гласник РС“, бр. 116/07, 88/09, 101/10-др. Закон, 10/15, 88/15-одлука УС);

16. Закон о спољним пословима
(„Службени гласник РС“, бр. 116/07, 126/07-испр, 41/09);

17. Закон о основама уређења служби безбедности Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 116/07, 72/12).

Многи академици, доктори правних наука који се представљају као “патриоте”, власт и квази опозиција, убеђиваће народ у Републици Србији да се после потписаних међународних уговора, противно уставу Републике Србије, а у вези са Косовом и Метохијом, нажалост, ништа не може учинити на међународном плану, у погледу очувања суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије.

То није тачно!

Ниједан од наведених прописа НЕ ОМОГУЋАВА председнику Републике Србије (као ни другим носиоцима јавних овлашћења) надлежност за ургожавање суверенитета и територијалног интегритета Р. Србије односно противуставно деловање, следствено:

Сваки потписан документ, у међународним односима, од стране председника државе Републике Србије или представника извршне власти (владе), којим је учињена битна повреда унутрашњег прописа о надлежности, може да се побије у међународном праву на основу Бечке конвенције о уговорном праву и на основу члана 46. те конвенције такав уговор постаје ништаван.

Гордана Валчић

Председник покрета НАША ПРИЧА СРБИЈА

Препоручујемо