Kинеско – арапски уговор о трговини у јуанима, избацује амерички долар

Проблем са политичким анализама већине западних медија је тај, што су углавном кратковиди и фокусирани углавном на варијабле које су од директног интереса за западне владе. Ове врсте анализа, сада се примјењују на разумијевање званичних арапских ставова према Русији, Кини, глобалној политици и сукобима.

Док се кинески предсједник Си Ђинпинг спремао да предводи велику делегацију која ће се састати са арапским лидерима у Саудијској Арабији 9. децембра, западни медији преносе осећај страха. Посета кинеског лидера „долази у позадини” „затегнутих веза” Бајденове администрације са Пекингом и Ријадом, због разлика наводно у вези са „људским правима и инвазијом Русије на Украјину”, пренио је Ројтерс .

Исту линију расуђивања поновили су, уз мало преиспитивања, многи други велики западни медијски извори, лажно сугеришући да су “људска права”, заједно са другим разлозима, главни приоритет спољнополитичког програма САД и Запада.

Ако се неко ослања искључиво или у великој мјери на западњачко схватање геополитичких промјена широм света, сигурно ће бити заведен. Западни медији желе да вјерујемо да су јаки политички ставови арапских земаља – неутралност у случају рата, све већа блискост са Кином и Русијом, смањење производње нафте, итд – учињени искључиво да  „пошаљу поруку“ Вашингтону или да казне Запад због мијешања у арапска питања.

Сагледавајући шири контекст, ове претпоставке су или полуистине или потпуно измишљене. На примјер, одлука ОПЕК+ да  смањи производњу нафте 5. Октобра, била је једина разумна стратегија која се примјењује када је потражња за енергијом на глобалном тржишту ниска. Поред тога, арапска неутралност је подједнако разуман приступ с обзиром на то да Вашингтон и његови западни савезници, нису једине глобалне силе које су битне Арапима. Подједнако је неистина да све већи афинитет Блиског истока према Азији, потиче из недавних драматичних догађаја, али је то процес који је започео пре скоро двије деценије, тачније годину дана након америчке инвазије на Ирак.

Кина и Арапска лига су 2004. године основале Форум за сарадњу Кине и арапских држава.

ЦАСЦФ је званично представљао кинеску владу и свих 22 чланице Арапске лиге, на крају је служио као главна платформа за координацију између Кине и Арапа. Ово је Кини дало предност улагања у колективну стратегију за развој трговинских, економских и политичких веза са цијелим арапским свијетом. С друге стране, Арапи су такође имали полугу да преговарају о великим економским споразумима са Кином, који би потенцијално могли имати користи за више арапских држава истовремено.

Изузетно важно да је ЦАСЦФ заснован на ономе што је познато као „Пет принципа мирног суживота“, заснованих на вестфалским нормама државног суверенитета. Чини се да се пет принципа заснива на потпуно другачијој парадигми спољних односа, у поређењу са приступом Запада Блиском истоку и глобалном југу, уопште, који се протеже од колонијалних периода до неоколонијализма после Другог свјетског рата: узајамно поштовање „територијалног интегритета и суверенитета”, „неагресија”, „немјешање” и тако даље.

Кинеско-арапски односи настављају да слиједе овај модел до данас, уз врло мало одступања. Ово потврђује тврдњу да колективни арапски политички ставови према Кини и Сијева посета Блиском истоку, тешко да су резултат било какве изненадне промјене политике која је резултат руско-украјинског рата последњих мјесеци.

Ово не значи да арапски и кинески односи са САД и Западом нису имали утицаја на природу брзине кинеско-арапских веза. Заиста, чини се да кинески модел “мирне коегзистенције“, доводи у питање будући модус операнди на Блиском истоку.

Кина је 2021.године најавила пројекте за изградњу хиљаду школа у Ираку, што је вијест која је заузела значајан простор у извјештавању арапских медија. Исто се може рећи и о растућем економском  – не само трговинском –  утицају Кине  у арапским земљама.

Кинеска уносна Иницијатива за пут и појас, најављена  2013. године, неприметно се уклапа у политичку инфраструктуру арапско-кинеских веза, које су изграђене претходних година. Према новинама Asharq Al-Awsat , Ријад је био највећи  прималац кинеских инвестиција у оквиру БРИ током прве половине 2022.године.

Почевши од марта ове године, Саудијска Арабија је у принципу пристала да своју нафту Кини продаје користећи кинески јуан уместо америчког долара. Када се примјени, ова одлука ће имати неповратне реперкусије на глобалном тржишту, али и на будући статус долара.

Под претпоставком да су такве крупне промјене у глобалној геополитици биле резултат непосредне потребе да Арапи “пошаљу поруку”, наставиће да нарушавају способност Запада да истински схвати, да су промјене које су у току, не само на Блиском истоку већ и широм свијета, дио трајних помјерања на свјетској политичкој карти.

Узимајући у обзир све ово, било би неправедно – у ствари, погрешно – сугерисати да велики политички субјекти попут Кине и арапских земаља заједно, обликују своје спољнополитичке агенде, осврћући се на политичке реакције једног америчког председника или његове администрације.

Кинески предсједник Си Ђинпинг добио је почасни докторат Универзитета Краљ Сауд. (Фото: Spokesperson CHN TW Page)