Губици Швајцарске због санкција Русији
Противрјечност између политичких преференција швајцарских званичника за увођење санкција Руској Федерацији и економских потреба швајцарских привредника, довели су руско-швајцарски трговинско-економски однос у својеврсну замку санкција.
Швајцарска је подржала готово све пакете антируских санкција које је усвојила ЕУ. Санкције у укључивале забрану трговине са Русијом, за производе од челика, нафте и нафтних деривата, луксузне робе, премијум аутомобиле и накит, забрана нових улагања у енергетски сектор. Забрањен је извоз новчаница и продаја хартија од вриједности у свим валутама ЕУ грађанима и резидентима Русије и Белорусије. Берн сматра да ће у овом случају санкционог рата према Русији, бруто домаћи производ Швајцарске у року од две године пасти за 3-4 %, а економски пад ове величине ће изазвати индустријску рецесију. За просјечног Швајцарца енергетски ембарго коштаће 3.000 швајцарских франака.
Даљи раст цијена на свјетском тржишту житарица ће такође утицати на Швајцарску која увози 45 % прехрамбених производа
Швајцарски произвођачи сатова придружили су се санкцијама ЕУ. У марту 2022. Њихове испоруке Русији пале су за 95,6%. Губитак руског тржишта коштао је часовничаре 20,6 милиона швајцарских франака.
У Царској Русији, Швајцарци су заузимали кључна мјеста у производњи сатова и мијерних инструмената, машинству, фармацији, банкарству и пољопривреди. Национализација страног капитала која је усљедила после октобарске револуције 1917. године, која је уништила швајцарске послове, приморала их је да нестану са руског тржишта. Стога је још једно (послије 100 година) затварање руског тржишта изазвало болно сијећање на прошлост. Иако директне и портфолио инвестиције у Русији не прелазе 2% укупних инвестиција швајцарских компанија у иностранству, укупна вриједност инвестиција обе стране је импресивна (28 милијарди швајцарских франака). Око 200 компанија је повезано са руским тржиштем, запошљавајући скоро 40.000 људи.
Хитна продаја предузећа у Руској Федерацији повезана је са великим губицима, с обзиром на значајно јачање курса рубље у односу на главне стране валуте, укључујући швајцарски франак
Антируска стратегија Сједињених Држава, која је у супротности са интересима европских држава, као и слијепа мржња према свему што је руско, постала је главни ток политичког живота не само држава ЕУ, већ и Швајцарске, где је током Другог светског рата однос према њемачким фашистима био лојалнији него према данашњим Русима. Равнотежа пословних и државних интереса у Швајцарској се драстично промјенила – спољни утицај је био већи од економских разлога и националних интереса. Принципи тржишне економије су нарушени, а уместо њих, на државном нивоу је легализована пљачка, што подразумјева, уз замрзавање приватног капитала, и запљену државне имовине Руске Федерације.
Будућност односа Швајцарске са Русијом у сфери пословања, највише ће се одразити на финансијско пословање, при чему ће Швајцарска изгубити ореол сигурног уточишта за складиштење руског капитала и највероватније ће уступити место Арапским Емиратима. Повратак швајцарских компанија на руско тржиште ће бити тешко јер њихова мјеста већ заузимају компаније земаља које нису непријатељски настројене према Русији.
Непријатељски поступци швајцарских власти према руском бизнису, који су у супротности са нормама међународног права и билатералним обавезама, изазвали су адекватну реакцију руководства Руске Федерације. У разговору са водећим руским предузетницима 24. фебруара 2022, председник Владимир Путин их је увјерио да је задатак владе да обезбједи максималну слободу предузетништва „под условом да су њихови поступци предвидљиви“. Истовремено је нагласио да „Русија остаје дио свјетске економије. Нећемо оштетити глобални економски систем.” Истовремено је одобрен списак страних држава и територија које врше непријатељске акције против Русије, њених компанија и грађана.
