Репортажа из Барселоне – трагом цијена
Економија Каталоније традиционално обезбјеђује око 19% БДП-а цијеле Шпаније, испред Мадрида, који је прати са малом разликом. Упркос малој количини минерала, Каталонија има развијену економију и један од највиших индекса друштвено-економског развоја у Шпанији. Економски центар Каталоније је Барселона. По приходу по глави становника, Каталонија је на 4. мјесту у Шпанији, послије Наваре, Баскије и Мадрида. Привреда Каталоније, као и Шпаније у цјелини, доживљава велике финансијске и економске тешкоће, изражене у губитку конкурентности, расту хипотекарне кризе и буџетског дефицита, расту незапослености и паду животног стандарда становништва.
Незапосленост у Каталонији је традиционално нижа у односу на остале регионе у Шпанији, иако је и даље веома висока у односу на средњоевропски стандард.
Каталонија је била пионир шпанске индустриализације. Прве фабрике појавиле су се у Барселони у последњој четвртини 19. вијека опремљене машинама увезеним из Велике Британије. До 1979. године производња је обезбиједила 45% каталонског БДП-а и запошљавала 40% цјелокупне радне снаге у региону. Упркос постепеној деиндустриализацији, допринос Каталоније свешпанској производњи остаје значајна са око 25%.
Већина становника Каталоније, запослених у индустрији ради у средњим и малим породичним предузећима, гдjе по правилу не ради више од 400 људи. У Каталонији је регистровано више од 500 хиљада предузетника, што је 19% од укупног броја свих предузетника у Шпанији, од чега су 93,25% мала предузећа са до 9 запослених. У спољној трговини удио Каталоније у Шпанији је 26,8%, а извоз високотехнолошких производа 34,6%]. Најзначајнији трговински партнери су земље Европске заједнице, са Њемачком – за извоз и Француском – за увоз. Економски потенцијал Каталоније концентрисан је на подручју Барселоне. Овдје живи и ради скоро половина цјелокупног становништва. Трговачка капија Каталоније је лука у Барселони, једна од највећих у Европи, у коју истовремено може да уђе 1.700 бродова.
(Фото архив портала НАШ СТАВ, лука у Барселони)
У сектору пољопривреде посебно се истиче винарство.
Важна грана локалне привреде је туризам. Одмаралишта на сјеверној обали Коста Браве и јужној Коста Дораде су популарне дестинације за одмор широм Европе. Бројни бродови за крстарење Медитераном пролазе кроз Барселону. Око 5.000 хотела (од којих треба истаћи најбоље на обали Маресме и у самој Барселони) има 250.000 кревета, у којима годишње борави око 16 милиона туриста.
Влада Шпаније недавно је ограничила минимални лични доходак на око 1.080 еvра за најједноставније врсте послова. Занимало нас је какве су тренутне цијене у маркетима у Барселони и за ову прилику, за читаоце портала НАШ СТАВ, издвојили смо цијене у маркету Carrefour који се налази у самом центру Барселоне.
Литар уља се може наћи од 1,02 до 2,24 евра, килограм воћног јогурта по цијени од 1,55 евра, пиво у лименци 0,33l по цијени од 0,29 до 0,55 евра, пасуљ 1kg за 1,62 евра, шаргарепа 0,5kg кошта 0,75 центи, мљевено месо 900gr за 5,99 евра, 1,5l вода за 0,27 центи, дјечија одјећа од 1,5 евра, 4 евра, дјечије фармерке за 5,5 евра, дуксеви за омладину од 3,5 евра до 9 евра, фармерке за омладину од 8 до 14 евра.
Настављајући шетњу Барселоном, са мирисом морске соли Медитерана у ваздуху, дивили смо се архитектури зграда. Незаобилазно је причати о Барселони а не поменути њену јединствену архиктетуру којом одише овај јединствени град.
Када је ријеч о архитектури, у Барселони доминира модернистички стил. Овај град је познат и по својим култним грађевинама архитеката попут Антонија Гаудија. Нашу пажњу привиукла је првобитна зграда, саграђена је 1877. године, коју је 1903. године купио индустријалац Јосеп Батљо и ангажовао архитекту Антонија Гаудија, који је постојећу зграду реконструисао створивши архитектонско ремек дјело.
Уживајући у чарима града, одакле је кренуо Крoстoфор Колумбо на своје јединствено путовање, упијамо зраке сунца у праку Гауди спремајући се за неку другу дестинацију трагом цијена.
За портал НАШ СТАВ из Барселоне
политиколог Данко Фатић
