Пропала енергетска стратегија Велике Британије

Крајем 20. вијека, због затварања нуклеарних постројења и рудника угља, неефикасности обновљивих извора енергије, Велика Британија се суочила са недостатком сопствених енергетских ресурса и овај проблем ријешила увозом.

У априлу 2022.године, британска влада објавила је Стратегију енергетске безбједности, у којој се истиче императив смањења зависности од увоза нафте и гаса. План је обухватао квалитативно побољшање енергетског сектора закључно са 2030. годином.

Одбијањем увоза руске нафте, Велика Британија је ријешила у фазама како не би довела економију, која зависи од тог енергента, до ивице колапса. Према подацима британске канцеларије за националну статистику, 2021. године земља је купила руску нафту за 2,9 милијарди фунти. Руска Федерација је трећи највећи извозник нафте у ову земљу (13%) послије Норвешке (31%) и САД (16%). Удио Руске федерације у укупном обиму британског увоза природног гаса у 2021. износио је 5% (Норвешка – 74%, Катар – 8%, САД – 6%)

У 2022. години, тражња у Великој Британији за нафтом достиже 1,5 милиона барела дневно (15. у свету), док њене домаће резерве износе 2,7 милијарди барела. (30. мјесто у свијету).

Компанија Offshore Energies UK, објавила је извештај у којем предвиђа да ће Велика Британија морати да купује више нафте и гаса у наредним годинама, ако влада не повећа улагања у нову инфраструктуру. Очекује се да ће производња угљоводоника опасти до 15% годишње. У извештају се наводи да производња опада много брже него што опада потражња за угљоводоницима, а до 2030. земља ће зависити од најмање 80% увоза гаса и 70% увоза нафте. Поред тога, Великој Британији недостају велика складишта гаса. Из складишта обезбјеђује само 0,9 милијарди м3 (1,13% годишње потрошње), док ЕУ има складишта гаса од приближно 105 милијарди м3 (22% годишње потрошње). Из тог разлога, Британци лети продају гас Европској унији који црпе из морског дна, а зими купују гас од ЕУ. Ово омогућава Великој Британији да користи вишак капацитета за увоз, али не пружа земљи енергетску сигурност.

Прошле године су се могли чути гласови званичника Велике Британије да би ембарго на руску нафту и гас могао да оштети британску економију  у износу од најмање 70 милијарди фунти. Борис Џонсон је игнорисао те процјене, ослањајући се на производњу угљоводика на обалама Северног мора, пренебрегавајући скупу технологију производње угљоводоника.

Да би се изборила са несташицом енергетских ресурса и наглим порастом цена електричне енергије који пријети Великој Британији у зиму 2022. године, влада Л. Труса планирала је да закључи дугорочни уговор са Норвешком о снадбјевању природним гасом на 20 година. . Ипак, британско министарство енергетике је већ упозорило да ће то резултирати не само великим оптерећењем за буџет, већ би могло и дестабилизовати финансијско тржиште.

Планови Велике Британије да активно развија „зелену” енергију уз постизање нулте емисије угљеника до 2050. године, четвороструко повећање капацитета енергије вјетра на мору, опремање стамбених зграда технологијама за уштеду енергије, стварање додатних 250.000 радних мјеста за зелену енергију у Великој Британији до 2030.године, коштаће државни буџет Велике Британије око 12 милијарди фунти. Питање је, да ли ће зелена енергија моћи да надокнади недостатак нафте и гаса? С друге стране, трошкови преноса енергије вјетра су неколико пута већи од других носилаца енергије, и захтјевају да се далеководи скалирају на максималну, а не на просјечну снагу. Додатни изазови ће бити и у одржавању стабилности електроенергетске мреже, јер ће ланац испоруке електричне енергије потрошачима бити дужи од ланца електрана које раде на фосилна горива што све може довести до системских колапса.

У Стратегији енергетске безбједности Бориса Џонсона, наведено је да ће 25% све енергије у земљи до 2050. године производити нуклеарне електране. Сходно томе, планирано је да 8 додатних нуклеарних реактора буде укључено до 2030. године и повећање финансирања индустрије од 2 милиона фунти. Влада је до краја 2022. године поставила веома тежак задатак – да што пре модернизује нуклеарну индустрију, која је дуго била у паду и имала проблеме са финансирањем. Од 2022. године у Уједињеном Краљевству ради 15 нуклеарних реактора, од којих је најстарији у функцији од 1965. године, а најновији од 1995.године. Они производе око 15% све електричне енергије у земљи.

Као резултат приватизације нуклеарне енергије у Великој Британији 1995. године, створен је гигантски British Energy холдинг, који је добио власништво над 8 најмодернијих нуклеарних електрана, а преосталих 7 је пребачено на Magnox Electric. British Energy холдинг почетком 2000-их, суочио се са финансијским проблемима због пада велепродајних цијена енергије, увођења пореза на климатске промјене, потешкоћа у обезбјеђивању безбједности реактора. Као резултат тога, британска влада је 2004.године морала да уложи преко 3 милијарде фунти у ову компанију, а затим и да  врати државну контролу над њим. Француска енергетска компанија EDF Energy је 2009. године купила British Energy. Нови власник је имао озбиљних потешкоћа у координацији изградње нових нуклеарних електрана у Великој Британији са владиним агенцијама, што се односило на еколошке проблеме. Тек 2016. године, британски парламент је одобрио изградњу нуклеарне електране, прве у претходних 20 година.

Током кратког премијерског мандата Л. Труса, констатовано је да ће развој нуклеарне енергије остати приоритет државне политике. У септембру 2022. премијерка је прецизирала да ће створити ново владино тијело за Great British Nuclear. Он ће промовисати нове нуклеарне пројекте, подржане значајним финансирањем, који ће до 2050. године производити око четвртину електричне енергије. Нови премијер Р. Сунак намјерава да ревидира енергетску политику у правцу смањења државне потрошње на најскупље и штетније по животну средину и људе.

Током борбе за место лидера Конзервативне партије у августу 2022, Р. Сунак је истакао да ће се фокусирати на развој енергије вјетра на мору, постављање соларних панела, изградњу енергетски ефикасних стамбених зграда и модернизацију нуклеарне електране. Обећао је да до 2045. Британија више неће зависити од увоза енергије, за шта ће створити Радну групу за енергетску безбједност. Због високе стопе инфлације и наглог поскупљења струје у земљи, пред актуелним премијером је тежак задатак – не само да хитно изради нову Стратегију енергетске безбједности, већ и да спречи превелико оптерећење државног буџета.

Прорачуни владе Б. Џонсона да повећа увоз нафте из Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата нису се остварили. Развој нових налазишта фосилних горива у Северном мору, на шта се клади британска влада, захтева огромне финансијске трошкове. У контексту економске рецесије у земљи, овај задатак се може ријешити само дугорочно. Дугорочни договор Велике Британије и Норвешке о испоруци гаса може за Британце довести до повећања јавног дуга и дестабилизације финансијског тржишта. Са даљим повећањем светских цијена енергената, Велику Британију чекају тешка времена – значајно повећање рачуна домаћинстава за гријање и струју, што ће довести до незадовољства јавности конзервативном владом.