Шта се дешава у Перуу?

Пошто је престао да буде савезник левице, предсједник је остао непријатељ деснице и изгубио власт.

Конгрес Перуа је 7. децембра 2022.год. објавио опозив председника Педра Кастиља. Њега је полиција привела под оптужбом за злоупотребу положаја. Први потпредсједник Дина Болуарте положио је заклетву као нови шеф државе.

Прошле године, Педро Кастиљо, из љевичарске Партије Слободног Перуа и бивши вођа штрајка сеоских учитеља, постао је први љевичарски предсједник Перуа, са обећањима да ће се позабавити сиромаштвом које мучи перуанске сељаке.

Посљедњих деценија, Перу важи за једну од „најдесничарских“ држава у Латинској Америци. Перуанци су 2021.године показали да су уморни од десничарских лидера са својим неолибералним ставовима и посвећеношћу Сједињеним Државама. Педро Кастиљо, који је побиједио на изборима 2021. године,  долази из најсиромашнијег региона Кахамарке. Рођен у породици неписмених сељака. Пошто је стекао педагошко образовање, радио је као наставник у основној школи. Прије четири године, постао је шеф синдиката просвјетних радника и, предводећи штрајкачки покрет, успио је да натјера власти да пруже низ бенефиција наставницима.

Током предизборне кампање, Кастиљо је ходао у старом пончу и сандалама направљеним од аутомобилских гума, обећао је да ће се одрећи председничке плате и живејти од плате наставника, али, поставши шеф државе, није могао да стабилизује економију земље. Усљед тога, генерални секретар Партије слободног Перуа Владимир Серон рекао је да се „ток ове владе не поклапа са предизборним обећањима”. Серон је тражио да Кастиљо преда своју чланску карту, што је и учинио крајем јуна, након чега је изгубио подршку парламента.

Пошто је престао да буде савезник љевице, предсједник је остао непријатељ деснице. Реформе обећане током предизборне кампање Кастиља, нису се догодиле, а у земљи је почео да преовладава хаос. Економска криза је погоршала ситуацију. „Глобални поремећаји у снадбијевању због пандемије и рата, гурнули су инфлацију у земљи на највиши ниво у последњих неколико деценија… Уједињене нације су упозориле да Перу има највећу стопу несигурности хране у Јужној Америци: половина становништва нема редован приступ адекватној исхрани “, пише  Њујорк тајмс .

Кастиљева судбина је коначно била запечаћена када је напао мултинационалне корпорације које су контролисале 80 одсто природног богатства Перуа. У априлу 2021.године, у интервјуу за Си-Ен-Ен, изјавио је да „70% профита треба да остане у земљи, а оне [приватне компаније] треба да добију 30%, а не обрнуто, као што је то данас случај ”. Укупна инвестиција у рударску индустрију у Перуу износи 65 милијарди долара, а скоро 40 одсто страних директних инвестиција припада компанијама у САД-у, Канади и Великој Британији.

У октобру 2022. године, државни тужилац Перуа, Патриша Бенавидес,  оптужила је Кастиља за корупцију и стварање криминалне групе. Против предсједникове супруге и њена два брата покренут је кривични поступак, а Кастиљева снаха је добила 30 мјесеци затвора због „учешћа у криминалној групи”.

Перуански Конгрес је 7. децембра требало да размотри покретање поступка опозива, али је Кастиљо,  неколико сати прије гласања о опозиву, најавио распуштање Конгреса и стварање ванредне владе. Одговор на његов потез је била велика оставка већине чланова владе и заједничка изјава перуанских оружаних снага и полиције, да Кастиљо нема законска овлашћења да изврши своју уредбу.

Потпредсједница Дина Болуарте противила се распуштању Конгреса. „Одбацујем одлуку Педра Кастиља да прекрши уставни поредак затварањем Конгреса. То је државни удар“, објавио је Кастиљов бивши савезник. Амбасада САД у Лими, саопштила је да „категорички одбацује било какву вануставну акцију предсједника Кастиља”.

Само два сата након Кастиловог саопштења, Конгрес је гласао за опозив предсједника, а 7. децембра увече, тужилаштво је саопштило да је Кастиљо ухапшен под оптужбом за „побуну”.

Портпарол америчког Стејт департмента Нед Прајс издао је саопштење: „Настављамо да пажљиво пратимо догађаје, они су веома динамични, али изгледа да је перуански Конгрес предузео корективне мере опозивом предсједника.

Дина Болуарте је положила заклетву на пленарној седници Конгреса и постала прва жена предсједница у историји Перуа. Она има репутацију као портпарол такозване кавијарне левице (izquierda caviar), надимак у Перуу за људе који тврде да су љевичари, али који лако мијењају политичка увјерења.

Болуарте је активан присталица Клауса Шваба. Према перуанском љевичарском листу Expreso , „намјерава да глобалној елити представи национално богатство Перуа на сребрном послужавнику“. Акције свјетског лидера у ископавању злата, америчке корпорације Newmont Mining,  нагло су пале после Кастиљеве изјаве, а затим одмах кренуле узлазном линијом након његовог опозива.